Прва бразда-(питања) IV-група
Милован Глишић
Књижевни род: епика
Књижевна врста: ауторска приповетка
Тема: Пожртвована самохрна мајка живи на селу и бори се за своју породицу.
Ликови: Миона,Огњан, Душанка,Сенадин,Јездимир,Јеленко
1.ПИТАЊЕ:Образложи Мионин и Огњенов сусрет на њиви иза лаза.
Сусрет им је изгледао пун љубави, док га је мајка гледала како он млад, вредан ради на њиви.
Како је способан,она њему стално тепа.
2. ПИТАЊЕ: Како се Миона обраћа Огњану?
Миона се Огњану њеном сину обраћа нежно,изненађено и пносно на свог сина сто вредно
ради на њиви.-,,Нуто, мога маторца како ми ради."
3.ПИТАЊЕ: Објасни синтагме:
-,,моја маторца"-њен син,тепање
-,,домаћине мој"-вредан способан
-,,красна браздица"одрадио је одличан посао,на њиви,хваљење
-,,маторка моја"-тепање Дусанки
4.ПИТАЊЕ: Са каквим осећањима Миона сервира огњану ручак?
Миона је Огњану сервирала руцак са осећањиам радости, среће, поноса, љубави...
5.ПИТАЊЕ: Зашто су Миони грунуле сузе из очију?
Миони су грунуле сузе на очи зато што је поносна на свог сина.
6.ПИТАЊЕ: Шта Миона очекује од новог рода пшенице?
Миона очекује од новог рода пшенице да роди добро.
7.ПИТАЊЕ: У коју сврху намерава да употреби брашно баш од те пшенице и зашто?
Намерава да брашно употреби да замеси чесницу,колач за крсно име. Зато што је је
најлепше брашно од старог жита.
8.ПИТАЊЕ: Како тумачиш Мионину реченицу:,,Та овакве земље нема у Морави"?
Тумачим тако да то значи да нико не обрађује земљу у Морави како њен син.
ГЛАГОЛСКИ ВИД (118-119стр)
ГАГОЛСКИ РОД (120-121стр)
,,Десетица"
-Иван Цанкар
Књижевни род: епика
Књижевна врста: новела (ауторска)
Тема: Сећања писца на детињство, живот далеко од куће и осећања која су изазвана мајчиним писмом,десетица у њему.
Главни ликови: усамљени дечак, газдарица и другари из собе
Порука: Мали занак пажње и љубави и најтужнијем човеку враћају осмех на лице.
Не стиди се својих родитеља и увек их поштуј јер су они заслужни што постојиш.
ПИТАЊА И ОДГОВОРИ
1. Покушај да протумачиш о каквим болним животним искуствима говори приповедач односно наратор у уводном делу приче?
Приповедач говори о најтежим и најболнијим тренуцима у животу. Говори о живота када се чини свим људима да је све изгубљено,и да нема више радости, среће и весеља. Али увек постоји и друга страна.
2. Чију душу он разгрће?
Приповедач отвара душу тужног, усамљеног и сиромашног дечака.
3. Чега се присећа јунак ове приче?
Јунак ове приче се присећа тужних догађаја из детињства и школовања далеко од куће, када је био врло сиромашан и тужан .
4. Он живи у тешким условима, суочен са сиромаштвом.Потражи делове текста из којих то можеш да закључиш?
Цитати из текста- ,,Било ми је хладно док сам се облачио; и гладан сам био; нисам имао доручак, док су га она тројица имала;из кухиње је пријатно мирисала кафа."
,,Влага се одмах увуче у ципеле и стресох се од зиме...чим бих коракнуо,
шљапнуло би и вода ми је у ципелама бризгала већ између прстију"
,,У десет, за време одмора, сви су отишли да купе кобасице код вратара или да се јуре по дворишту.Ја нисам знао куда бих.У срцу ме пекло што сам сам сасвим сам.
5. Прати речи којима су описана његова осећања и мисли од тренутка када се буди до уласка газдарице у собу?Поређајте речи оним редом којим се јављају.Шта запажаш?
То су осећања: жалост, бол, страх...
Запажам да су сва ова осећања врло тужна и дирљива .
6. Како дечак доживљава школу?
Дечак доживљава школу и школовање као нешто много другачије, зато што је он био сиромашан, а сви остали око нега су били богати(он се у том периоду осећао бедно и понижено и стидео се себе и свог порекла, школу и све око себе сматрао је својим непријатељима.
7. Шта је, према твом мишљењу, важно за срећу у животу?
Према мом мишљењу за срећу у животу је важна срећа и љубав коју осећамо према својим ближњима с којима можемо поделити добро и зло!!!
НЕШТО О АУТОРУ...
НЕШТО О АУТОРУ...
Студирао је у Бечу технику, али је није завршио и потпуно се посветио књижевности. У словеначкој књижевности јавио се песмама и збирком "Еротика", која је озлоједила конзервативне кругове те је љубљански бискуп Јеглич откупио целу збирку и запалио је. Један је од твораца словеначке модерне књижевности, у савременом политичком животу био је ангажован као социјалдемократа, а његове политичке идеје нашле су одраза у свим његовим делима.[1] Тематски је обухватио све слојеве словеначког друштва: од сељака до интелигенције, а стилом варира од неоромантичког до натуралистичког. Главне су карактеристике његових проза и драма оштра психолошка и социолошка анализа. Његова дела су делимично преведена на многе језике, чак и на кинески и индијски.
Цанкар се 1913. у предавању Словенци и Југословени недвосмислено опредељује за југословенско заједништво. Због тога је у јесен 1914. био неколико недеља затворен у љубљанском Граду.
Иван Цанкар
| |
| Датум рођења | 10. мај 1876. |
|---|---|
| Место рођења | Врхника,  Аустроугарска |
| Датум смрти | 11. децембар 1918. (42 год.) |
| Место смрти | Љубљана,  Краљевство СХС |
Задаци у граматици (180 до 182 стр)
Писмо драгој особи
ДОМАЋИ РАД
Чудесна справа- Бранко Ћопић
Dobro je, Mila.
ОдговориИзбришиU redu je.
ОдговориИзбришиOdlično, Mila!
ОдговориИзбриши